U paža Miloša oči od smaragda,
Ruka od albastra i vlasi od lana;
Pauni carice presreću ga svagda,
Carski lavi piju iz njegovog dlana.
Glas mu teče kao svilen nit, polako,
Pevanje je dete učilo od vile;
No niko ne vlada zlatnim nožem tako,
U oblaku strelja utve zlatokrile.
I caričin pažu Miloš Obiliću,
Zbori sa zvezdama što nad gradom plove,
I svaki glas zemlje on sluša bez daha.
Ali od Kosova pođe li pram praha,
Zatreperi celo srce sokoliću,
Otvore se širom oči smaragdove.
Ciklus: Carski soneti
Ostavite odgovor