srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Nadžnjeva se momak i djevojka: Momak nažnje dvades't i tri snopa, A djevojka dvades't i četiri. Kad u veče o večeri … [više] about Nadžnjeva se momak i djevojka
Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ mene. Kad svrši … [više] about Povratak (Kad moj prah)
Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda … [više] about U osami
Pusto li ćeš biti, Nevesinje ravno, Rasadniče srpstva, kolijevko lava! Pusto, jer se, eto, seli pleme slavno, A naša budućnost, … [više] about Seobe
Nebesa behu mutna i razdrta, studen u nemoj sobnoj polutami; I dopiraše iz samotnog vrta muzika kiše. Mi smo bili … [više] about Jedne večeri u suton
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor