srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, … [više] about Sijači
Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka. Učiniće ga opštim … [više] about Mravi
Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu … [više] about Leto
Kad se ženi srpski car Stjepane, nadaleko zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu … [više] about Ženidba Dušanova
Gospodin Bartolo, vlastelin s Posata, Doctor in utroque i đak Salamanke, S čipkastom ko pena jakom oko vrata, otmenog morala, … [više] about Dubrovački pastel
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor