srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista Venus arhaička sama je na stazi Gola, i sva stidna, bez … [više] about Čežnja
Ima dete u selu, ime mu je Laza, al ga zovu drukčije materina maza. Kada sva deca ustanu, on i onda spava, kad mu kažu … [više] about Materina maza
Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada … [više] about Na po puta
Ne trepti list na grani, Niti se lahor kreće, Džbuni su uspavani: Trava i rosno cvijeće Po tihom zraku siplju mirise daha … [više] about Noć (Ne trepti list na grani)
O plodu zbori cvet što padne, reka o huci plimâ; O ognju sunca zvezde hladne, a suton o svitanjima. Osmeh za slasti … [više] about Priča
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor