Pesme

Učenik Čestiti Kleone, krenimo se dalje! Svaki žbun me sebi, svaki cvetak mami, I potočić bistri što nam žubor šalje, I vis Filopape u jutarnjoj tami. Strašan u samoći, kao sveta gora, Na drevni me Olimp u osami seća, Ja slutim, verujem: tu je draga Flora, Flora, nežni simbol mladosti i cveća. Kleon Sve je … [više] about Kleon i njegov učenik

Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak. I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi... A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas... I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na … [više] about Elegija

Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne visoke gore. Vihori snežnog praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha. Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu … [više] about Zimska idila

Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže, A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže; Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno, Bez života je sve. Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj … [više] about Sivo, sumorno nebo

Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih. Goneći vesela stada Bezbrižno pastir mlad u zvučne dvojnice svira, A njegov kosmati pas, podvivši repinu … [više] about Veče

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira, na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? "Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata. Sedi oci kaluđeri, otvorte mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, klonulo je moje telo, umorne su moje noge. Al’ je krepka volja moja, što me noćas vama … [više] about Sveti Sava