srpska poezija
na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje:
Zvezde se kriju
Nebo je mutno,
Oblaci s’ viju
Po nebu žurno.
Oblaci strašni,
Ah, kuda, kuda?
Nemojte nebo
Natkriti svuda!
U jednom kraju
Beloga sveta
S nadeždom blista
Sad jedna zvezda.
O, dalje, dalje
Od zvezde one,
Da ni oblačak
Na nju ne klone.
Da njeni zraci
U noći ovoj
Prosiplju nadu
Majci tužećoj.
Koja j’ to majka
Svi je mi znamo,
Jer njenu tugu
Davno slušamo.
14. avgusta 1854.
Sedi žaba sama na listu lokvanja, od žarkoga sunca štitom se zaklanja Da novine čita to vam slika kaže al' ne mož' da … [više] about Žaba čita novine
Kroz tučna polja i pitome ravni, Srditim tokom, u nedogled tavni, Ti širiš tvoja šuštajuća krila, O, Drino, vodo mila. Obale … [više] about Na Drini
Ovdje, pod hrastom, gdje se paprat splete, Počivam samcat. Šušte račve stare, Kao da mašu na čupave čete Oblaka ranih što se … [više] about Jutro žetve
Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog … [više] about Raspuće
Da mi je da nađem novi ritam neki, I gordu sposobnost kojoj ne znam ime, Da svagda bez straha put pređem daleki - Put od jednog … [više] about Put (Da mi je da nađem)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor