srpska poezija
na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje:
Zvezde se kriju
Nebo je mutno,
Oblaci s’ viju
Po nebu žurno.
Oblaci strašni,
Ah, kuda, kuda?
Nemojte nebo
Natkriti svuda!
U jednom kraju
Beloga sveta
S nadeždom blista
Sad jedna zvezda.
O, dalje, dalje
Od zvezde one,
Da ni oblačak
Na nju ne klone.
Da njeni zraci
U noći ovoj
Prosiplju nadu
Majci tužećoj.
Koja j’ to majka
Svi je mi znamo,
Jer njenu tugu
Davno slušamo.
14. avgusta 1854.
Kô svilene niti što ih pauk satkô, Po drveću visi mesečine veo. U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi … [više] about Žeteoci
Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima … [više] about Pošlje mnogo ljeta
Gospar Sabo, plemić, nekad đak Bolonje, Uvek s perom noja i novom perikom, S ruhom od velura punog fine vonje, I s mačem što … [više] about Dubrovački senator
Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji... U zasenak … [više] about U noći
Niz litice huma nasmijana, blaga, Rana večer slazi svrh vode i trska. Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po … [više] about Kolebanje
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor