srpska poezija
na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje:
Zvezde se kriju
Nebo je mutno,
Oblaci s’ viju
Po nebu žurno.
Oblaci strašni,
Ah, kuda, kuda?
Nemojte nebo
Natkriti svuda!
U jednom kraju
Beloga sveta
S nadeždom blista
Sad jedna zvezda.
O, dalje, dalje
Od zvezde one,
Da ni oblačak
Na nju ne klone.
Da njeni zraci
U noći ovoj
Prosiplju nadu
Majci tužećoj.
Koja j’ to majka
Svi je mi znamo,
Jer njenu tugu
Davno slušamo.
14. avgusta 1854.
Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan … [više] about Grm
Zavapi klica: želim nići, iz mraka, do vrhunca! Iz prslih grudi ja ću dići najlepšu himnu sunca. Zavapi krilo: da se … [više] about Napon
Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ mene. Kad svrši … [više] about Povratak (Kad moj prah)
Dušo moja, ti ne tuži tako! Evo noći, evo slatke tajne! Veselo se vijni i uznesi Plavom nebu u zvjezdice sjajne. Budi tica … [više] about U proljetnjoj noći
Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose Mrsio … [više] about Pod vrbama
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor