srpska poezija
na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje:
Zvezde se kriju
Nebo je mutno,
Oblaci s’ viju
Po nebu žurno.
Oblaci strašni,
Ah, kuda, kuda?
Nemojte nebo
Natkriti svuda!
U jednom kraju
Beloga sveta
S nadeždom blista
Sad jedna zvezda.
O, dalje, dalje
Od zvezde one,
Da ni oblačak
Na nju ne klone.
Da njeni zraci
U noći ovoj
Prosiplju nadu
Majci tužećoj.
Koja j’ to majka
Svi je mi znamo,
Jer njenu tugu
Davno slušamo.
14. avgusta 1854.
I S koje se obale ukrcah, o Silni, U to jutro kao u početak speva? I šta doprinosi tvojoj veličini Taj moj atom bačen u sjaj … [više] about Pesme bogu
1. Duh bajne, ljupke prošlosti U slatki zađe l' san, Ja prepun tuge, žalosti, Dočekam svetli dan - I sanka radi … [više] about Starčeva tuga
Mali Jova jedio se što je tako mali, popeo se na stolicu pa se, visok, hvali. Jedio se mali Jova što nema brkova, nagario … [više] about Mali Jova
Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to Tiverije zbori. Šumno se pljeskanje širi podobno … [više] about Sa foruma
More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice … [više] about Dubrovačko vino
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor