srpska poezija
na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje:
Zvezde se kriju
Nebo je mutno,
Oblaci s’ viju
Po nebu žurno.
Oblaci strašni,
Ah, kuda, kuda?
Nemojte nebo
Natkriti svuda!
U jednom kraju
Beloga sveta
S nadeždom blista
Sad jedna zvezda.
O, dalje, dalje
Od zvezde one,
Da ni oblačak
Na nju ne klone.
Da njeni zraci
U noći ovoj
Prosiplju nadu
Majci tužećoj.
Koja j’ to majka
Svi je mi znamo,
Jer njenu tugu
Davno slušamo.
14. avgusta 1854.
Spomeniče nemi prohujalih dana, zašto ti je čelo sumorno i tavno? Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak … [više] about Nad Beogradom
Znam da si skriven u morima sjanja, ali te stigne duh koji te sluti; Nebo i zemlja ne mogu te čuti, a u nama je tvoj glas od … [više] about Čovek govori Bogu
Da pođem uz reku, sve do vrela, da znam i izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, a crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s … [više] about Put (Da pođem uz reku)
Pusto li ćeš biti, Nevesinje ravno, Rasadniče srpstva, kolijevko lava! Pusto, jer se, eto, seli pleme slavno, A naša budućnost, … [više] about Seobe
Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U mrtvilu sve počiva, Nigde nema … [više] about Sumorni dan
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor