srpska poezija
Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje
Za žrtvu sveštenih penata…
O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje,
I strah, koji te hvata.
Ja znam šta budna snevaš u tihe, zvezdane noći,
Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san,
I čije ime s plašnjom spominješ u samoći,
I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan.
Ostavi igračke svoje. Lutke i lutka neka,
Ne zabavljaj se time.
Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka…
No, ti mu znaš već ime.
Objavljeno: 30.6.1888.
Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju mori suša; Najzad će sunce sad da zaždi Zamrli gajić oskoruša. Suv potok kraj kog … [više] about Suša
Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol … [više] about Napuštena crkva
Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale … [više] about Jutro na Hisaru kod Leskovca
Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u … [više] about Zapušteni istočnik
Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je … [više] about Jedna noć
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor