Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje
Za žrtvu sveštenih penata…
O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje,
I strah, koji te hvata.
Ja znam šta budna snevaš u tihe, zvezdane noći,
Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san,
I čije ime s plašnjom spominješ u samoći,
I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan.
Ostavi igračke svoje. Lutke i lutka neka,
Ne zabavljaj se time.
Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka…
No, ti mu znaš već ime.
Objavljeno: 30.6.1888.
Ostavite odgovor