Na čemu zidam crkvu, na čem?
Na steni, pesku ili blatu?
Liči li strašni angel s mačem
Sudiji mome ili bratu?
Na mostu meću obalama,
Zbunjen i krvav od svog lanca,
Koga ću noćas sresti sama –
Ubijcu ili dobrog stranca?
Gospode, znam ti klicu čudnu
U svem mom dobru i u kvaru,
Jer ogledaš se meni u dnu –
Kao nebesa u bunaru.
Senka je tvoja dan što zari,
A ja te tragam u čas svaki:
O bože uvek nejednaki,
I drukčiji u svakoj stvari!
Hoćeš da saznam duhom holim
Sve zamke putem zlim i pravim,
Izdajstvo druga kojeg volim,
I laž u sreći koju slavim.
Ali ja stojim srca prazna,
Za svaku tajnu zla i dobra;
Ruku je moju snašla kazna
Za plode koje i ne pobrah.
Iskušitelju, pun sam straha,
Po bespuću i blatu stida;
Smrzavam od tvog toplog daha,
U tmi bez svesti, zlu bez vida.
Ali sam nevin, jer ja stradam;
I čist jer čekam dan otkrića;
I novoraćan jer se nadam;
I pijan samo od tvog pića!
Hulim u misli koju rodim,
A tobom trepte moje strune:
Ne vidim puta kojim hodim,
Ali su oči tebe pune.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ostavite odgovor