Pod ljupkim nebom Arkadije sretne
Pitom i ljubak nihao se cvet,
Al’ jednog dana iz doline cvetne
U tuđ je prenet svet;
Gde hladni Borej duše, i snegom zasipa ravni;
Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni;
Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom,
Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom.
I ceo božji dan
On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste,
I sneva drugi san.
Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi,
Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi,
I moje želje tako, što srce u meni draže,
Toplije nebo traže…
Objavljeno: 1883.
Ostavite odgovor