Pod pokrovom snežnim priroda počiva,
I sumorno sunce u tamu se skriva,
Ne treperi zrak.
Ne hori se pesma iz daljine stepne,
Samo uzvik jekne ili bronza klepne
Kroz večernji mrak.
I svet dana u tamu se skriva,
Pod pokrovom snežnim priroda počiva
Mrtvi teški san.
Tako veče pada, tako zora stiže
I tako se strašno, kao mrtvac, diže
Omračeni dan.
Ali pesma moja pod težinom jada
Još proleće čeka, veselju se nada
I razvija let-
Kao živa klica pod lavinom snežnom,
Što lagano klija sa stabljikom nežnom
I postaje cvet.
Objavljeno: 3.3.1891.
Ostavite odgovor