Nad ostrvom punim čempresa i bora,
mlado, krupno sunce prži, puno plama;
I trepti nad šumom i nad obalama
slan i modar miris proletnjega mora.
Ljubičaste gore, granitne, do svoda,
zrcale se u dnu; Mirno i bez pene,
površina šušti i celiva stene;
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.
Prah sunčani trepti nad ispranim peskom,
i srebrni galeb ponekad se vidi,
svetluca nad vodom. I mirišu hridi
mirisom od riba i modrijem vreskom.
Sve je tako tiho. I u mojoj duši
produženo vidim ovo mirno more:
Šume oleandra, ljubičaste gore,
i bled obzor što se proteže i puši.
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne
obale i vrti; I svetli i pali
mlado, krupno sunce; I ne šušte vali –
galeb još svetluca. Mir. Svuda je podne.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
Ostavite odgovor