Svetilo dana gubi se i gasi
Zapadu tavnom na krioca čista,
Kô alem dragi, što nebesa krasi,
Orijon bledi treperi i blista,
I gine sunca moć –
Nad strašnim Tamplom, čarobne raspustiv vlasi,
Tavna se spušta noć.
I kao prizrak, oborene glave,
Gde ljupka lika ne slazi vedri dan,
Burbona gordi sin, mezimac sreće i slave,
U gorkoj javi, poslednji sneva san.
Svrši se dakle! Nad bledom njegovom glavom
Sudbina hladna podiže udar svoj;
I njegov duh, izmučen surovom javom,
Ispovest čudnu, u snu, kazuje njoj.
Potmulo bruji Sena. Na plavom nebesnom svodu
Bezbrojna kandila rasiplju bledi zrak,
A vreme žuri – u brzom i nemome hodu,
Jedno po jedno gasi i proređuje mrak.
I u snu blagom prošlih i svetlih dana
On vidi davno zapušten stari dvor,
I hladni uzor, božanstvo srdačnih rana,
I njezin čuje laskavi i tajni zbor.
Kroz gusti bršljan, što kiti svodove tavne,
Blag lahor dušê i slatki žubori glas…
On čuje pozdrav prošlosti srećne i davne,
I duhom ljubi uvele mladosti kras.
Tu prvom sinu zrak svete ljubavi i snova,
Tu šumor granja i šarnih tičica klik,
Milinom čudnom detinjstvo podiže snova,
I stare majke svetao i dragi lik –
I nemo, grozno, u zvuku srebrnih žica,
Kroz tanku maglu zacipljen gleda on
Pogažen grb, obezobražena lica,
I gnevom Boga u prah položen tron!
O gde su sada sukrivci grehova strašnih,
Na njinim grudma da tešku utoli set?
Gle, nikog nema! U ruke pravde i kazni,
Igračku svoju ostavlja celi svet –
I on se strese. Na trošnom, drvenom stolu,
Zaprska žižak, utrnu – i presta zrak;
I, kao pokrov kajanju gorkom i bolu,
Odaje Tampla ispuni gusti mrak…
Nojca se tavna uzvija i kreće,
Na krilu magle, božanska i čista,
I bistra rosa orošava cveće,
Pa tiho sjaje, treperi i blista,
I mutni bega san –
Nad strašnim Tamplom prvi se zračak sleće,
I svetli sviće dan.
I sve, što živi, u milosti tone,
Slaveći Boga i zorice kras;
Užasi adski još njega muče i lome,
Te vičnim uhom dželatski čuje glas
I pozdrav… Čuj! Ključevi zvučno se hore –
I hladna jeza prožma ga silom svom;
Usne su neme, i ako srca zbore:
O milost, tribuni gordi, o milost, sužniku tom!
Objavljeno: Novembar, 1881.
Ostavite odgovor