srpska poezija
Odbeglo je krasno leto,
Ogoleo dô i breg
Mila polja i vrtove
Zavejao beli sneg.
A poslednja rujna ruža,
U pustome vrtu mom,
Povila se tako tužno
Na promrzlom stablu svom.
Kad je studen vetar takne,
Stresajući snežni prâ,
Ona tužno zašumori,
Povija se tiho sva.
A kad sijne premaleće
I otopi hladni sneg,
Kad ukrasi rosnim cvećem
Ravno polje, travni breg,
Moja ruža biće ljupka,
Jer će doći život mlad,
I veselo s povetarcem
Ćeretaće srećno tad.
Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. - U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate. Mila, kô zlatno … [više] about Jedna suza
Slava tebi, o nebesno dete, Sveštenico Talijina hrama! Venac slave Talija ti plete I pod nebo uzdiže te sama Gde besmrtni … [više] about Glumici N
Malo je stvari kojima nije potreban komentar i asistent, koje može samo da svari čelični lonac u gradu. Vidim, za mnom povorke … [više] about Lepota
Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja. U ponoć … [više] about Ćuk
Sneg pada i veje. U seoskoj luci Sve je pusto. Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, … [više] about Seljanka
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor