Junona, dojeći sina na svome oblaku plavom,
Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža
I pogled obrati gore. Visoko nad njenom glavom
Šarena duga se pruža.
I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže,
I grudi zakloni brže.
Al’ čista kapljica jedna iz grudi matere mlade
Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade,
I jasno zatrepta tamo. A Himen sa svoga trona
Blagoslov nisposla štedri na mesto gde pade ona.
I nežna kô njeno lice
Izniče stabljika tanka u mladoj proletnjoj travi,
I na njoj zeleni listak i cvetak azurno plavi
Nevine ljubičice.
Objavljena: Jul, 1890.
Ostavite odgovor