srpska poezija
Kad u veče blagi vetrić lahori
I obraze tvoje ljubi, miluje,
Zoro moja, on ti šapće, govori,
Kako dragi za draganom tuguje.
Kô što cvetak rosu traži, traži zrak,
I tim srećan nebu miri nad sobom,
Tako i ja mržnje ove mrzim mrak,
Ginem, venem, lane moje, za tobom!
I kad sunce zrakom mine za goru,
Željno pružam ruke svoje zlatu svom,
Pozdravljam te po nestašnom lahoru:
Budi rosa, budi sunce vojnu tvom.
Objavljeno: 20.12.1881.
Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene! Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom. Nadežde varahu mene, Obmanuli me … [više] about Elegija na razvalinama kule severove
Celle que j’aime est â prêsent en Chine Gautier Ona koju volim sada je sred Kine, U hladnoj tišini večno snežnih gora, Sama. … [više] about Kineski madrigali
Sutoni bez šuma tvojih koračaji, I tama bez tvoga šapata, i sati Prvi kad se nema više šta da taji... Prve prazne staze kroz … [više] about Pesma sutona
Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, hladni vetri mrse zelene … [više] about U sumraku
Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U mrtvilu sve počiva, Nigde nema … [više] about Sumorni dan
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor