srpska poezija
Kad u veče blagi vetrić lahori
I obraze tvoje ljubi, miluje,
Zoro moja, on ti šapće, govori,
Kako dragi za draganom tuguje.
Kô što cvetak rosu traži, traži zrak,
I tim srećan nebu miri nad sobom,
Tako i ja mržnje ove mrzim mrak,
Ginem, venem, lane moje, za tobom!
I kad sunce zrakom mine za goru,
Željno pružam ruke svoje zlatu svom,
Pozdravljam te po nestašnom lahoru:
Budi rosa, budi sunce vojnu tvom.
Objavljeno: 20.12.1881.
Gospod je tako hteo da me stvori U zemlji gde se monotono živi; Promiču dani ni bolji ni gori, I, sivi, klize u nedogled … [više] about Pelazno pokolenje
Male ikone, no veliki dar, koje imaju presvetli lik Vladičin i prečiste Bogomatere, što ih veliki i sveti muž darova mladom … [više] about Tuga za mladencem Uglješom
S litica se gavran krije, Prebija se santa tvrda; Iz daljina svijetlije', Kao sanak blag i mio, Suzne magle plove ti'o Preko … [više] about Simzerla
Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja … [više] about Moja komšinica
Oživeli vinogradi, Hitamo im, evo, svi; Tu se juri, trči, radi, Od pesama polje vri - U zahlađu dole, usred guste … [više] about U berbi
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor