srpska poezija
Kad u veče blagi vetrić lahori
I obraze tvoje ljubi, miluje,
Zoro moja, on ti šapće, govori,
Kako dragi za draganom tuguje.
Kô što cvetak rosu traži, traži zrak,
I tim srećan nebu miri nad sobom,
Tako i ja mržnje ove mrzim mrak,
Ginem, venem, lane moje, za tobom!
I kad sunce zrakom mine za goru,
Željno pružam ruke svoje zlatu svom,
Pozdravljam te po nestašnom lahoru:
Budi rosa, budi sunce vojnu tvom.
Objavljeno: 20.12.1881.
Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, rasplela je kosu zelenu i dugu, naliči na nimfu koja je prokleta, da postane drvo i da … [više] about Morska vrba
Gospodin Bartolo, vlastelin s Posata, Doctor in utroque i đak Salamanke, S čipkastom ko pena jakom oko vrata, otmenog morala, … [više] about Dubrovački pastel
Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne ko žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć mekom rukom … [više] about Vraćanje
U tužnom oku suncokreta, što nemo prati neba bludnje, tu su sve žeđi ovog sveta, sva nespokojstva i sve žudnje. Šume u … [više] about Suncokreti
I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il’ bolje reći: ja verujem … [više] about Ispovest
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor