srpska poezija
Kad u veče blagi vetrić lahori
I obraze tvoje ljubi, miluje,
Zoro moja, on ti šapće, govori,
Kako dragi za draganom tuguje.
Kô što cvetak rosu traži, traži zrak,
I tim srećan nebu miri nad sobom,
Tako i ja mržnje ove mrzim mrak,
Ginem, venem, lane moje, za tobom!
I kad sunce zrakom mine za goru,
Željno pružam ruke svoje zlatu svom,
Pozdravljam te po nestašnom lahoru:
Budi rosa, budi sunce vojnu tvom.
Objavljeno: 20.12.1881.
Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir, Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć; o, čudan … [više] about Rosa pada
Ovo vam je braca Nika! Pogled mu je namršten kao u vojnika. Na glavi mu šeširina ko u generala, o ramenu visi … [više] about Nika
Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se … [više] about Minare
Monahinja Jefimija, rođenog imena Jelena Mrnjavčević ili ranije poznata kao "despotica Jelena" bila je poznata srednjovekovna … [više] about Monahinja Jefimija
Sutra jesenjim šinama sa čežnjom mrtvom za ljubav i stihove Opet ću poći umoran od sudbine i gladan kao pas! Teturajući … [više] about Meteori tuge
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor