Kô kakva slika čarobna iz rama,
U tvoju baštu, gde šedrvan bije,
Ti mirno gledaš iz prozora, sama,
I naslonjena. Tiho miris vije,
Na tvoje leje mesečina pada
Topla i meka, i ruže ti mije
Srebrom… Ti ne znaš da preda mnom sada
Noć druga stoji, pusta, i u čami,
S razvalinama… Iznad gluha grada
Svud slepi miši kruže, i u tami
Buljina buče… I senke bez broja
Sokakom grnu, i svaka kuca mi
Rukom u prozor, kako prođe koja…
Ti ne znaš… Tvoju noć svetle dragulji,
Dokle iz tame sve u okna moja
Kô slepo oko pozni mesec bulji.
Ostavite odgovor