srpska poezija
Tebe što vijek svoj oblivaš znojem
I kao titan zamahuješ krasnom,
Tebe što živiš u svom trudu časnom-
Ja slavim, evo, i hvalu ti pojem!
Ubogi druže dubrava i vrela,
Ti što te drače ubodima grde,
Pruži mi ruku da žuljeve tvrde
Ižljubim na njoj kô znak časnih djela.
Ja znam: ti samo do dna piješ čašu
I krvlju pojiš ovu grudu našu,
Hraneći srce viteštvima starim.
Ja znam: ti samo napajaš se nebom,
I svakog primaš sa solju i hljebom,
Pa tebe slavim, tebi blagodarim!
Stoji tutanj konjskih oklopa i zveka Pancira. Već podne pada na vrhunce. Car gleda, još vrve, strašni iz daleka - Svaki u svom … [više] about Kopljanici
Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije … [više] about Podigni zavese teške
Ja se često namrštim i stanem iza vrata, pak se srdim i srdim po dva, po tri sata. Pitaju me i otac, i tetka i mama "Šta … [više] about Srda
Na ovoj je slici jedna vešta ruka nacrtala mačke celog komšiluka, kako drže probu svog krasnog mauka. Vitlaju se čile od … [više] about Koncert
Mesečina padne na starinski mramor Širokih teraca, i po čempresima Njenog starog vrta. Tih se čuje žamor: To na obalama mre … [više] about Mesečina
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor