srpska poezija
O plodu zbori cvet što padne,
reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
a suton o svitanjima.
Osmeh za slasti beskonačne,
i krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
pad zbori za trijumf leta.
I mir gde zrnje mraka niče,
da sav šum sferâ taji…
Zvezde što padnu, to su priče
da i smrt zna da sjaji.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Jutarnje pesme
Jedan krevet, astal, knjige u ormaru, U kutu bačene novine bez broja, I lik majke moje visi o duvaru uz ikonu, - eto, to je … [više] about Moja soba
Leži reka rasuta u mraku, mrtva, bela. Ne čujem da prska ni talasić između gustih trska, ni ptić rečni gdegod u vrbaku. Samo … [više] about Samoća
"Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?" "Ne, mati. Ovde tako toplo mi je Ko da uz naše ognjište … [više] about Balada
Da, svi Gaskonjci nisu iz Gaskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, - Puna je zemlja … [više] about Na jednom primerku
Leteti, leteti, leteti visoko, neznanom prostoru kao starom drugu, vitlati se kao omađijan soko, i umreti, sjajan, u sunčanom … [više] about Krila
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor