Priča

O plodu zbori cvet što padne,
reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
a suton o svitanjima.

Osmeh za slasti beskonačne,
i krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
pad zbori za trijumf leta.

I mir gde zrnje mraka niče,
da sav šum sferâ taji…
Zvezde što padnu, to su priče
da i smrt zna da sjaji.

Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Jutarnje pesme