srpska poezija
O plodu zbori cvet što padne,
reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
a suton o svitanjima.
Osmeh za slasti beskonačne,
i krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
pad zbori za trijumf leta.
I mir gde zrnje mraka niče,
da sav šum sferâ taji…
Zvezde što padnu, to su priče
da i smrt zna da sjaji.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Jutarnje pesme
Sa pogledom ugašenim, s prekrštenim rukama, na mrtvačkom odru svom ležao sam međ’ vama. Vi ste moje bledo lice rosnim … [više] about Sa pogledom ugašenim
Danas, draga moja, poljem pada slana, I hore se zvona iz dalekog grada, A ravnicom crnom širi se i vlada Mutna atmosfera … [više] about Mutna impresija
Evo, deco, to je onaj Pura-Moca što je većem triput bežao od oca! Lolastije lole nema ispod neba: Pojeo je više batine neg … [više] about Pura Moca
O rijeko draga moga zavičaja, Kako si lijepa, kristalna i plava! U dubini tvojoj nebo odsijava. I lomi se blesak sunčevoga … [više] about Elegija
NA sivom uglu ulice peva jesenji fenjer Znam po gradovima žive odrodi i vuci Do moje mansarde, žena koja se prodaje, u proleće, … [više] about Grad i senka moja pod krovom
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor