srpska poezija
O plodu zbori cvet što padne,
reka o huci plimâ;
O ognju sunca zvezde hladne,
a suton o svitanjima.
Osmeh za slasti beskonačne,
i krilo za prostor sveta;
O večnoj sreći oči plačne;
pad zbori za trijumf leta.
I mir gde zrnje mraka niče,
da sav šum sferâ taji…
Zvezde što padnu, to su priče
da i smrt zna da sjaji.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Jutarnje pesme
Suro, večito stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tamnim orli se s oblakom bore; A dole sa strašnim šumom, Vardar se peni i … [više] about Na Vardaru
Na čisto, lazurno nebo sa blagim, nečujnim hodom, Silazi Dijana svetla. Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po … [više] about Večita harmonija
Grad gradila tri brata rođena, Do tri brata, tri Mrnjavčevića: Jedno bješe Vukašine kralje, Drugo bješe Uglješa vojvoda, Treće … [više] about Zidanje Skadra
1. Tri burna minuše vekâ otkako u ljutom boju Padoše sinovi Bude, braneći nauku svoju. Pod nebom poljana rodnih, na cvetnom, … [više] about Opsada Benare
Mir je nad Alahambrom Spava sva natura Spava zamak Pambra, I Estramadura - Spava i Rodriga, Sunce moje jasno, Samo potok … [više] about Španska posla
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor