Pomeni me u molitvama tvojim
Kad sunce pada za daleke gore,
Jer znaj da mene kobne misli more,
I da se, kao slabo dete, bojim.
Ti čista dušo, budi Genoveva
Nad zaspalim Parizom koja bdi,
Dokle pod njegoš blagoslovom sneva
Ljubavnik čedan i zločinci svi;
I nek pod tvojom molitvom zaćute,
O zaštitnice večna duše moje,
Sve kobne misli što mi srce mute,
I, ko zločinci, spremne za boj stoje.
Pomeni me u molitvama, mila,
I ja ću znati u časove tame,
Kad opet grune nečastiva sila,
Da dobra duša tvoja pazi na me…
Ostavite odgovor