U osvitku zore, kroz sumračak tavni,
Pokrivene snegom počivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
Preko pustih polja kad-i-kada pirne
I s vihorom lakim seoca se hvata,
Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
A u selu jošte u prozorje milo
Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Iz daljine samo lisica se krade,
Pa kokoši vreba i piliće mlade –
I od njenih šapa i tuna i tamo
U prvome snegu trag se vidi samo…
Ostavite odgovor