-ili čekanje-
Dugo se u potoku kupa
jutarnja zvezda; Već zari,
a svud još strašna, i glupa,
i nema apatija stvari.
Prošle su zvezde i sati;
I talasi pod lukom mosta;
A svu noć ja čekah da svrati
nekog svog neznanog gosta.
Sva koplja jutra duž neba,
sva platna dana po dolu…
A obed od vina i hleba,
i lampa, još na mom stolu…
Da li je mogao proći
moj prag u zamrkloj cesti?
Čekam i čekam sve noći
tog putnika s nekom vesti.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ostavite odgovor