srpska poezija
Znadem za neme sutone,
kad sav šum zemlje nestane
– gde srce za čas prestane,
a duša zavek utone.
Znadem za noći zvezdane,
gde se sva svetlost prolije,
da čašu tuge dolije,
prokaže bola bezdane.
Znam ljubav kad se useli
u srca sjajne palače,
pa tužna pesma rasplače,
radosna pesma ucveli.
Znadem za čase čamotne,
jeseni gorke, zgružene:
sve stvari stoje združene,
samo su duše samotne.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Večernje pesme
Tebe što vijek svoj oblivaš znojem I kao titan zamahuješ krasnom, Tebe što živiš u svom trudu časnom- Ja slavim, evo, i hvalu … [više] about Pred kolibama
Izgubih u tom nemiru drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem … [više] about Pesma (Izgubih u tom nemiru)
Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, ko bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: … [više] about Sati
Sela je za stari beli pijanino, Dok u vrtu sporo pada mrak i kiša. Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i … [više] about Dubrovački barok
Dugo se polje zeleni, U polju cvetak rumeni; Kraj njega potok romori, Žuborom šapće, govori: - Cvetiću, tužan ne bio! Zašto … [više] about Uveo cvet
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor