Što ga tu vidite,
to je mali Relja;
A što je digo, to je
grdna glava kelja.
On se uvek nađe
pre podne u kujni
da pomogne majci
i reduši ujni.
Da l’ on za kelj mari,
to vam ne znam kasti,
znam da voli kobasice
pečene na masti.
„Al kad toga nema“ –
tako misli Relja –
„Ručati se mora,
pa makar i kelja.“
Jer valja da znate:
Taj se junak mladi
ničega ne boji –
samo s boji gladi.
Ostavite odgovor