Rosa pada

Nebo je sivo, mesec bled,
Tišina svuda, mir,
Ne šumi sad platana red,
I ne žubori vir.

O, čudna noć; o, čudan sat,
Tajanstven, crn, i gluh,
U koji kao viti vlat
Moj bolni dršće duh.

Osetim katkad tajni let
Kroz noć, dok ćuti vir;
Strese se list i strese cvet,
Pa opet vlada mir,

To rosa, tiho kao sen,
Pada na list i cvet,
I blaga noć za jedan tren
Osveži ceo svet.

I ja osećam u taj sat,
Tajanstven, crn, i gluh,
Dok kao nežni, viti vlat
Moj bolni dršće duh,

Da to u tami neki bog,
Nad svetom koji mre,
Iz bolećiva srca svog
Proliva suze te…