srpska poezija
Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno.
Nad bezbojnom vodom mir večernji beše.
Časovnik nevidljiv negde izbi mirno:
tad potonje ruže lagano pomreše.
I kad opet izbi: s topola se rasu
zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane.
Dok ponova kucnu: tiho u tom času
jedno gnezdo pade visoko sa grane.
No skriveno zvono kad pod svodom lednim,
i opet se začu iz topola stari,
sva dolina strahom ispuni se jednim,
i užasnom strepnjom, i panikom stvari.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju … [više] about Prijatelju
Taj zamor bez sna i bez pomoći, bez želje za pir i za lovore: U ove moje gorke ponoći sve slutnje dođu da progovore. Za … [više] about Slutnje (Taj zamor bez sna i bez pomoći)
Drugu Jovanu Dučiću Na dalekom nebu zlatno jutro gori U svjetlilu dana, kao pozdrav mio, Blagi zvuk se hori. Rosna žita … [više] about U tuđini
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, … [više] about Na Tičaru
O, svenuće kratko milje - slađano, I prestaće burno doba mlađano, Kô zvuk pesme, što se hori veselo, Ili cveće, što je davno … [više] about Opomena
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor