Sati

Kako brzo živim! Kako sati dugi
Prolaze, ko bele ptice. Nit znah samo
Čim su povezani jedan dan za drugi,
Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?

U nogama sfinksa prespim svake noći,
Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno,
Za sve što je prošlo i sve što će proći:
Jer svaki je trenut nešto beskonačno.

Ja ne imah nikad ni minute neme,
Da pitam kud ode uzdah što odleće.
Toliko je uvek bilo kratko vreme
Izmeću dve suze i izmeđ dve sreće.

Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć