srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona! Pod skromnom senkom doma … [više] about Mome Gariku
Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade … [više] about Vojevao beli Vide
Pojezdiše do dva pobratima preko krasna Miroča planine; Ta jedno je Kraljeviću Marko, A drugo je vojvoda Milošu; Naporedo … [više] about Marko Kraljević i vila
Primi, me goro, u tihu samoću. Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni … [više] about U ranim časovima
Mirna kao mramor, hladna kao sena, ti se bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, koja po nečistim … [više] about Poezija
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor