srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg. A poslednja rujna ruža, U pustome vrtu … [više] about Poslednja ruža
Primi, me goro, u tihu samoću. Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni … [više] about U ranim časovima
Evo opet prstić svoj iz meda diže veli med je sladji kad se s prsta liže! Sad je tekem medena naša mala maca, medeni joj … [više] about Medena maca
Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve … [više] about Pesma srca
Na surom dalekom Pontu gde borje stoletno krasi Tomitske predele mračne, u zemlji magle i snega, Publije zamišljen sedi. Na … [više] about Ovidije
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor