srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu? Na mostu meću … [više] about Pobožna pesma
Na obali hučne Travne, gde se širi Nemac sad, U iskonske dane tavne, Na obali hučne Travne Dizao se tvrdi grad. Hrabri … [više] about Slovenski knez
U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom … [više] about Pohvala svetom knezu Lazaru
Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan … [više] about Grm
Priznajem da sam idiot i genije bio I da su mi dani prošli nakrivljeni kao toranj u Pizi. Zato se žurim u krčmu kao u operacionu … [više] about Bandit ili pesnik
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor