srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Pre mnogo tamnih leta, Gde Rajne treperi sjaj, Gde tihi Baharah cveta, Živeše Lora Laj. Tajnama njenih čari Očaran beše … [više] about Lara Laj
Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista Venus arhaička sama je na stazi Gola, i sva stidna, bez … [više] about Čežnja
Bejah tada admiral Među katarkama na kojima bukti po jedan meteor, Imađah samo jedan šal, Cipele stare I pod skutom paket … [više] about Otrovan san
To je bila vojska ko ih bože, spari! S granama u ruci (Daklem graničari). To je bila sila, da se čudi svet, da je bio … [više] about Vojska pa vojska
Vidik se krvlju sav zarubio, prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju sveti Đorđe ubio, srebrnim kopljem baš u svitanje. Kraj … [više] about Hišćansko proleće
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor