srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
1 Ima dana i časova kad te ništa ne veseli, Kad ti srce i ne žali, i ne ljubi, i ne želi, Kad ovlada mračna pustoš u dubini … [više] about Poslanica prijatelju
Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo … [više] about Sveti Sava
O, kuda stremiš, moja željo laka, Kô zlatan leptir preko mirnog dola? Zar ne znaš tamo da je ruža svaka Umrla davno od mraza i … [više] about O, kuda stremiš, moja željo laka?
Već burni danak tone, gle, Što nas je brigom slamô Sve živo ćuti, sanja sve, Topola trepti samo. I tajna sila, sveta … [više] about Na veselju
Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet. Kad pomamni orkan duše I pomrači dan … [više] about Pesma
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor