srpska poezija
U brazdu bacih seme kedra,
te nepobedne svete srži,
kojeg u svodu neba vedra
nit oluj sruši nit grom sprži.
U svetlo jutro toga dana,
bacajuć seme, rekoh: — Budi
u mojoj brazdi krv titana,
ideja sile sva u grudi!
U prostor bačen glas što stremi,
da ga nebesa budu puna!
I reč što nikad ne zanemi,
i večno budna božja struna.
A kao pesnik, ti ćeš biti
stranac u svetu i u gori:
Od osama se što ushiti,
od hladnih zvezda što sagori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, čija će lepota biti tajna svima, što je kao Božji dah u prostorima, koji ne dotače nikog … [više] about Žena
Igralo se more, a sad mirno spava; Blag, mirisan vjetrić na polja mu plava Sleće prepun tajne; Kao zlatna kruna - nad njim … [više] about Igralo se more
U sobi muzeja gluho noćno doba. Pred granitnim Marsom tu strasna i gola igra bahantkinja. Tu lije Nioba mramorne i hladne suze … [više] about Ponoć
Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu … [više] about Zadocnjeni putnik
Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama … [više] about Veče je odavno prošlo…
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor