srpska poezija
Sivo, sumorno nebo… Sa starih ograda davno
Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže,
A dole, skrhane vetrom, po zemlji grančice leže;
Sve mračna obori jesen, i sve je pusto i tavno,
Bez života je sve.
Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže,
I ona tiho mre…
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi,
Ubogi sprovod se kreće. Mršavo, maleno kljuse
Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi –
I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako,
Pobožno i polako.
Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama, zagadi se jelo, pa se tako bolest unese … [više] about Prljave ruke
Ta ljubav bez cilja i bez sutradana, zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog nosi znak najveće kobi što je znana: Sav užas … [više] about Trenuci
A kad zbrisa čelo znojno, Reče tada Šojdin vojno: - Ala, braćo, ala, druzi, Duboki su ovi luzi, Strahota je njima ići, Jer … [više] about A kad zbrisa čelo znojno…
U ritu je sjala mesečina blaga, jest, ona je pala kao nova snaga. Prosula se kao neko staro vino, žaba reče patki "Hajd … [više] about Veselje u ritu
Znam za neizmerne i bolne samoće, Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene, I kad srce prazno prestaje da hoće Ni vence pobede ni … [više] about Najtužnija pesma
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor