Kako vreme teče tromo i bezlično,
I bolna se slutnja počinje da budi:
Da i osećaji stäre, kao ljudi,
I sve jedno drugom da je tako slično.
Ove besanice nove, rastrzane,
Čini mi se iste kao stari boli;
I sve nove suze što maločas proli,
Ko suze od juče, ko suze od lane.
I sva ova ljubav koju srce snije
Što se čini tako i mlada, i nova –
Sve je osvetnički fantom starih snova:
Kobni eho reči izrečenih prije.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Ostavite odgovor