Aleksa Šantić je kao i većina pesnika toga doba pisao poeziju u kojoj je iskazivao svoje emocije, od kojih su najčešće tuga i razočarnje. Pored subjektivne pisao je i rodoljubivu poeziju sa nacionalnim temama, prikazujući socijalno stanje svoga naroda, prkos i inat prema neprijatelju. Sve pesme sadrže izrazitu dozu emocionalnosti i u sebi nose izvesnu dozu rodoljublja. Za vreme svog života napisao je i objavio oko 800 pesama.
Pesme
- Badnje veče
- Bajka
- Balada
- Beg Rašid-beg
- Bog se smilovao
- Boka
- Časovi
- Čežnja
- Ej konjiću
- Elegija
- Emina
- Gorštak
- Gospođici
- Grivna
- Hajdemo, muzo
- Himna
- Hljeb
- Igralo se more
- Iz bolničke ćelije
- Ja i moj prijatelj
- Jedna suza
- Jesen
- Jeseni moja…
- Jutro
- Jutro žetve
- Kolebanje
- Kovač
- Leptir
- Ljubav
- Lucifer
- Meteor
- Mi znamo sudbu
- Mirte
- Mjesecu
- Moj otac
- Moj život
- Moja komšinica
- Moja ljubav
- Moja noći
- Moja otadžbina
- Moja soba
- Moji očevi
- Moji putevi
- Molitva male Zorice
- Muzi
- Na po puta
- Na potoku
- Na pripeci
- Na rumene usne tvoje
- Na ubogom polju…
- Na žalu
- Naš stari dome
- Ne vjeruj
- Neretva
- Noć
- Noć (Ne trepti list na grani)
- Noć (Nebesa trepte)
- Noć u Boki
- Noć u trnju
- O bore stari
- O klasje moje
- O, kuda stremiš, moja željo laka?
- O, ljiljane, cv’jete dragi
- O, putniče…
- Obeščašćeno i kukavno doba
- Ostajte ovdje
- Otadžbino, gde si?
- Oživi mene, noći…
- Pahulje
- Plijen (verzija I)
- Pod čempresima
- Pod jedrima
- Pod jorgovanom
- Pod vrbama
- Pogled s vrha
- Pogreb
- Pošlje mnogo ljeta
- Povratak
- Pozni časovi
- Pred kolibama
- Pred modelom
- Pred raspećem
- Proljeće (Gle krasote)
- Proljeće (Nemoj draga)
- Proljetna zora
- Proljetnja noć
- Proljetnje tercine
- Putnik
- Ribari
- Ručak
- Seljanka
- Seobe
- Sijači
- Sijenke
- Simzerla
- Srbinu
- Srce
- Susret
- Svijetli put
- Težak
- Trubadur
- U proljetnjoj noći
- U ranim časovima
- U tuđini
- Ugljari
- Veče na školju
- Večernja zvona
- Vodenica
- Žeteoci
- Zora
- Zvezde
Biografija
Aleksa Šantić bio je značajan pesnik srpskog podretla, rođen i odrastao u Mostaru, gdje je živio gotovo celi život. Rođen je 1868. godine u porodici trgovaca. Zato se i on školovao za trgovca i to u Ljubljani i Trstu. Nakon završenih škola vratio se u rodni Mostar. Mostar je zatekao u pustoši nakon hercegovačkog ustanka koji je podignut protiv Austrije.
Šantić je počeo da radi u trgovini svog oca, gde je najviše čitao knjige i neke listove do kojih je mogao da dođe. Tek je nakon nekoliko godina napokon počeo i da piše. Uključio se i u književni, ali i društveni rad u svojoj zajednici, čime je počela i njegova književna karijera. Po uzoru na Vojislava Ilića i Zmaja, pisao je pesme u kojima je ispoljavao svoje emocije, najčešće bol i razočarenje, ali takođe i poeziju s nacionalno obojenim idejama, prikazujući socijalno stanje srpskog naroda te narodni prkos protiv osvajača. Sve to pisao je iz neke osobne perspektive, čime su pesme ispadale izrazito rodoljubive.
Šantić je počeo da piše za novine i časopise. Bio je saradnik u časopisu „Golub“, „Bosanskoj vili“, „Javoru“, „Otadžbini“ i drugima. Bio je i jedan od prvih urednika „Zore“, pokrenute 1896. godine. 1888. godine osnovao je Srpsko pevačko društvo „Gusle“, kako bi počeo da žiri nacionalnu svest među svojim narodom.
1902. godine Šantić je nameravao da se preseli u Ženevu, ali ne mogavši tamo izdržati, nakon tri nedelje vratio se u Mostar. Neko vreme živeo je u Borcima kod Konjica, ali onda je 1913. godine bio proteran iz Mostara od strane austrougarske vlasti. Bio je uhićivan i zatvaran, najčešće upravo zbog sadržaja svojih pesama.
1914. godine Šantić je posatao dopisni član Srpske kraljevske akademije.
Za vreme života napisao je i objavio preko 800 pesama. Među njima su najpoznatije „Emina“, kasnije pretvorena u sevdalinku, kao i neke druge Šantićeve pesme, zatim „Veče na škoju“, „Ostajte ovdje“, „Moja otadžbina“, „O klasje moje“, „Što te nema?“, „Pod krstom“ i mnoge druge.
Šantić je već 1908. godine počeo da oboljeva, a od bolesti tuberkuloze je na kraju i umro i to u rodnom Mostaru, 1924. godine.
Ostavite odgovor