srpska poezija
Noć duboka vlada, i sve živo spava;
Na starome tornju ponoć otkucava.
I u tom času sa grančicom krina,
Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;
Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al’ oseća granje – pa se tiho svija;
Oseća ga lahor – pa tiho ćarlija.
I Anđeo Mira, kroz duboku tamu,
Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,
Rujnu zoru čeka da nebom zarudi…
Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja, I kad duša hoće da … [više] about Nostalgija
Koračaše nema, hladna, pored mene, bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, padalo je veče na vodu … [više] about Padanje lišća
Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine agonije duge, neme, nepristupne… Niču i mru u svoj lepoti tišine, i krišom zatvore svoje … [više] about Pesma umiranja
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba … [više] about Dolap
Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Ko da rosa pada u srebrnoj … [više] about Zvezde (Visoko u granju mirno gore zvezde)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor