Sa surih kamenih brda, goneći čupavo kljuse,
S naramkom trnja i s puškom, ljubavi vična i boju,
Ti slaziš, Adile draga. A tvoje kosice ruse
Leluja jutarnji vetar,
I diže feredžu tvoju.
Junački kapris me muči gledajuć odvažnost mušku
Sa kojom pohodiš klance, gde orli s kliktanjem lete;
Krv mi u glavu nagne, – al’ kad ti ugledam pušku
Duša mi zadršće samo,
A srce nagne u pete.
Objavljeno: 1.3.1889.