Crn, rastavljen od poljana zračnih,
Tu se Dunav o klance razbija,
Laki čun se kao perce nija
Iznad stene i provala mračnih.
Navaljene rukama titana,
Drevne gore počivaju s mirom;
Mir je večni okovao širom
Spomenike izumrlih dana.
Tu stupaše u vremena stara
Legionar preko mrkog stenja,
A u dane burnog preseljenja
Strašne čete Huna i Avara.
Izumrli drevni velikani,
Silne vojske i vojvode one,
Od Kavkaza do grozne Šalone
Što im pola bejahu megdani!
Vali bruje… No nad hukom rečnom,
Što s grmljavom oko njega stiže,
Sam Babakaj sumorno se diže
Mračni borac na bojištu večnom.
Objavljeno: Jun, 1892.
Ostavite odgovor