U tavno zelenom sâdu, gde mirta slađano miri,
Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj;
On diše svežinu noći, i nebo nad njime širi
Zvezdani veo svoj.
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao,
I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom:
Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao,
I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom.
U tavno zelenom sâdu miriše travica meka,
I nebo nad nama širi zvezdani veo svoj
Ne boj se evnuha, jagnje. Ah, tebe zagrljaj čeka,
A njega handžar moj.
Objavljeno: 7.5.1889.