srpska poezija
Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.
Ne čuje se nikad da pomuti dahom
Ni trenut tišine za to celo doba.
Dan umire mirno: a moja je soba
Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
I nemo i sporo osluškuje tada
Neku tamnu jesen u duši, gde tako
Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako…
I čujem, u meni list za listom pada.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Sela je za stari beli pijanino, Dok u vrtu sporo pada mrak i kiša. Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i … [više] about Dubrovački barok
Tihano se nojca na zemljicu svija Pa lagano živo koprenom uvija. Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi … [više] about Pastir
Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, čija će lepota biti tajna svima, što je kao Božji dah u prostorima, koji ne dotače nikog … [više] about Žena
* * * Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se … [više] about Taj ogromni mesec limunove boje
Gašo, Gašo, tužan Gašo, šta će s tobom biti? Gaša htede stolar biti, težak mu je svrdo. Posle htede kovač biti, gvožđe mu je … [više] about Gašo, Gašo, tužan Gašo
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor