srpska poezija
Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.
Ne čuje se nikad da pomuti dahom
Ni trenut tišine za to celo doba.
Dan umire mirno: a moja je soba
Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
I nemo i sporo osluškuje tada
Neku tamnu jesen u duši, gde tako
Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako…
I čujem, u meni list za listom pada.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Grozno je i strašno, muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna … [više] about Elegija jedne zalutale depeše
U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara. Don Nunec je mlad hidalgo S … [više] about Ljubavna priča o Donu Nunecu i Dona Klari
S litica se gavran krije, Prebija se santa tvrda; Iz daljina svijetlije', Kao sanak blag i mio, Suzne magle plove ti'o Preko … [više] about Simzerla
Nisu te glasnici oglasili meni, Niti čuh korake tvoje izdaleka; I ne znam kad beše već minuta neka Kad se moj duh napi tvoje … [više] about Stvaranje
Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja. U ponoć … [više] about Ćuk
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor