srpska poezija
Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.
Ne čuje se nikad da pomuti dahom
Ni trenut tišine za to celo doba.
Dan umire mirno: a moja je soba
Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
I nemo i sporo osluškuje tada
Neku tamnu jesen u duši, gde tako
Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako…
I čujem, u meni list za listom pada.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Kad je Abdala-ben-Ali, za ljubav kalifskog trona, Na užas Azije cele i drevnog Vavilona, Potomke Omajida na gozbi poklati … [više] about Četiri pesme kalife Abu-El-Rahmana
Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg. Zima, zima - e, pa šta je, ako … [više] about Zima, zima, e pa šta je
Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju … [više] about Dubrovački poklisar
Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Ko da rosa pada u srebrnoj … [više] about Zvezde (Visoko u granju mirno gore zvezde)
Tamo gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste … [više] about Nimfa
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor