Pamtim te pute kud sam jedrio
morima što su večno zračila;
Čiji se vidik uvek vedrio,
a slutnja nikad ne pomračila.
Taj arhipelag gde su cvetala
tek otkrivena polja rumena,
i himerična jata sletala
na mladu brazdu prvog grumena.
Gde neprohodne šumske pagode
drže u nebu zvučne svodove;
Gde daju, kao svetle jagode,
sve tajne sunca svoje plodove.
Prvi put nebo tu zasijalo
na ljudsku sreću i na bolove;
Hodismo tud gde sve je klijalo,
sam Bog i ja kroz te dolove…
Ja odoh dalje novim lukama,
do zvezda brod je moj uzletao:
A držim i sad još u rukama
neki cvet crn što tu je cvetao.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943