Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete,
Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta!
Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta,
Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete
I Ganges večito šumi,
Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora
U nedra sinjega mora…
Da, mi smo već stigli tamo. Oko nas mladost je bujna,
Pod nama ruine stoje, odlomci vremena davni’;
Nad njima bokori šušte i ruža miriše rujna
Već mnogo vekova tavni’.
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela,
I sanjalački – tužno stoleća nad njima lete…
Grobnice kanova silnih trava je visoka splela,
I drevne palate njine, i njine pagode svete
I Ganges pored njih šumi,
Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora
U nedra sinjega mora.
Objavljena: 20.6.1887.