Na trošnoj klupi, blizu starog zida,
Gde burjan raste; i predeo pust
Pred mutnim okom gubi se iz vida,
Sanjivi bršljan nikao je gust.
Bilo je veče. Po nebeskom visu
Kandila bleda sipala su zrak,
I budni popac pevao je blizu,
Kroz tiho veče i duboki mrak.
O, bajne noći! mislio sam tada,
I opet meni beše pusto sve
Kô mladom orlu, kad ga želja svlada,
Što napred hoće – ali ne zna gde?
I laki šušanj iz misli me trže;
To beše anđô nespokojstva mog,
I noć se uzvi, i koprenu vrže,
Na bledo čelo pratioca svog…
A sanjiv bršljan iz trave se diže
Ja strasno grlih njezin mili stas,
A on joj blago do kosice stiže,
I vencem uvi raspletenu vlas.
Objavljeno: Januar, 1883.