srpska poezija
Prvi vetri s cveća nose
sve peteljku po peteljku,
selice za gorske kose,
i zvezde za crnu reku.
A ništa me ne pogleda
još jedan put; Sve nestaje,
sve se čudno ovde preda
ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene,
zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
i za život i za mrenja:
Dve obale ushićenja,
koje plodi ista reka.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet. A ljupki, … [više] about Ljeljo 1885.
Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog … [više] about Raspuće
Stegni žice, o kobzaru, I sumornu tugu mani, Pa zapevaj pesmu staru O Ljubeckom i Okeani. U Lisinskog hrabrog pana Ima … [više] about Ljubavna trka
Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju … [više] about Dubrovački poklisar
Palo je inje. Ko sablasti bele, U tankom velu kao da se ježe, Snuždeni stoje borovi i jele I opuštene zimzelena … [više] about Zimska noć
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor