srpska poezija
Prvi vetri s cveća nose
sve peteljku po peteljku,
selice za gorske kose,
i zvezde za crnu reku.
A ništa me ne pogleda
još jedan put; Sve nestaje,
sve se čudno ovde preda
ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene,
zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
i za život i za mrenja:
Dve obale ushićenja,
koje plodi ista reka.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
U hladu žalosnih vrba, gde vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule … [više] about Nioba
Umre jedan Srbin, ne zna se od čega, Ali Gospod primi u naselja njega, I reče mu Gospod: "O ljubazni sine! Dospeo si, evo, u … [više] about Srbin u Raju
Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u … [više] about Zapušteni istočnik
Mirna kao mramor, hladna kao sena, ti se bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, koja po nečistim … [više] about Poezija
I davno trag ljudi kud nesta, još širom po poljima plinu - sav gorki mir pesme što presta, i miris žetve što minu. I davno … [više] about Seta
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor