Međ’ gustom travom, skrivena od celog sveta,
Mirno i tiho ljubica cveta plava,
I lepo lisje nežnog i bajnog cveta
Strnjika krije i gusta, visoka trava.
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje,
Priroda divlja sumorna krila širi;
A lepi cvetak ne svija lisje svoje,
Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
E, tako i ti razvedri anđelsko lice,
I budi srećna u divljoj i pustoj strani
Kô plavi cvet pitome ljubičice,
Strpljenjem svojim što sebe štiti i brani!
Objavljeno: Mart, 1882.