Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški!
Umornog od besne trke odjaši hata svog,
I guste zagladi brke i pehar podigni teški,
Silan kô mladi bog.
Na rudinu pusti hata,
Kucnimo se ja i ti;
Još ne tutnji sa Karpata,
Još pustara tvoja spi.
Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži;
Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak..
Garavo, pustarsko čedo, vino nek nama služi,
Dok noćni padne mrak.
Piću s tobom kao s bratom,
Da ne pijem sam,
A već posle… Ah, baratom
Bićemo se, znam.
Objavljeno: 2.6.1888.