srpska poezija
Kroz tučna polja i pitome ravni,
Srditim tokom, u nedogled tavni,
Ti širiš tvoja šuštajuća krila,
O, Drino, vodo mila.
Obale tvoje šarenilo krasi,
Ko ljupki venac nevestinske vlasi,
Al’ tvoj se talas ravnodušno kreće,
Ostavlja rosno cveće.
Talasi mili ravnodušno tako
Ostavljah i ja što sve ljubljah jako,
I gonim – jurim – a gde li ću stati,
– Sudba će, možda, znati.
Kada me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, … [više] about Napor
Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju … [više] about Dubrovački poklisar
Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta, rasplela je kosu zelenu i dugu, naliči na nimfu koja je prokleta, da postane drvo i da … [više] about Morska vrba
Kada se jave na crti, na kraju tuge i pira, visoke planine smrti, i hladna jezera mira - ko čeka na međi? O, ta najveća … [više] about Međa
Zgurena na snegu seoska kapela zebe usred groblja. Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, i zaplače gdegod za … [više] about Zimski pastel
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor