Na Kapitolu

Ko ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.

Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,

I forumi pusti gde narod ne veća…
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća…

Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa šiba vjetrom i munjom … [više] about Noć

U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i … [više] about U spomenicu prijatelju J. M. M. H.

Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i pläve - Da sva budu jedna suza … [više] about Opsena

Herceg-Novi ćuti... Tek s Tvrtkova grada Iz bršljana svelog, pun bola i jada, Sveti glasak zvoni... Da l' to dobri anđô nad … [više] about Noć u Boki

Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna … [više] about Iz bolničke ćelije

Reader Interactions