srpska poezija
Ko ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,
I forumi pusti gde narod ne veća…
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća…
Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta! Hajdemo gde palma raste i … [više] about Istok
Neka druga zemlja u sreći sija, meni si ti uvek najmilija. Nek drugu zemlju bogatstvo kiti, u tebi volim siromah biti. Sem … [više] about Domovina
Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, ja vidim nebesku sliku. Sa … [više] about Anđeo tuge
Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se … [više] about Vesnik proleća
Junona, dojeći sina na svome oblaku plavom, Oseti nad glavom svojom glas svoga ljubljenog muža I pogled obrati gore. Visoko nad … [više] about Postanak ljubičice
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor