Na Kapitolu

Ko ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.

Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,

I forumi pusti gde narod ne veća…
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća…

Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo! zatvori vrata, pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju … [više] about Orgije

Kad bi jelen imo krila, to bi brza ptica bila. Kad bi lutka znala šiti, mogla bi mi švalja biti. Kad bi hlebac pado s … [više] about Kad bi…

U ritu je sjala mesečina blaga, jest, ona je pala kao nova snaga. Prosula se kao neko staro vino, žaba reče patki "Hajd … [više] about Veselje u ritu

Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od … [više] about Slušanje

Laku noć, laku noć, Sunce tone za planine, I posljednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak. Svud … [više] about Laku noć

Reader Interactions