1.
Na pučini plavoj tišina počiva,
Za Olimpom sunce u tami se skriva.
Sa galija carskih, što na moru leže,
Kroz večernji suton pucanj se razleže
I dok sve u miru i sanku počiva
Iznenadni šum se diže i razliva.
2.
Tamo kuda prošlost od iskoni drema,
I junački klefta na pljačku se sprema,
Gde se vite kule sa obala bele,
I topovi strše s mračne citadele,
Čudan neki uzvik zadrhta u noći
I potonu gluvo u tavnoj samoći.
z.
Još ne sviće zora, još ne poju petli,
Sladostrasno bleda Dijana mi svetli;
A more, i nebo, i obale bajne
Razlivaju šapat i uzvike tajne:
To priroda južna, u večeri kasne,
Šumi svoje pesme zanošljivo strasne.
Objavljeno: 15.2.1889. (Solun)