srpska poezija
Obeščašćeno i kukavno doba,
Epoho mrla i rugobe trajne
U dubokijem tamnicama groba,
Gdje leže sunca i istine sjajne,
U tvome moru blata razum grca,
I nigdje kopna ni obala tvrdi’!
Lešino gnjila rascrvana srca,
Sa tvoga smrada trag bogova smrdi.
Plodovi tvoji zlatni su kumiri,
Izdajstvo misli, torture, sindžiri,
Guba i porod gnojavijeh grudi.
I ja se, evo, tvojim smradom trujem,
I svoj nos stiskam i na tebe pljujem,
Rugobo gnusna bez časti i ljudi.
1908.
Điha, điha, četiri noge sve četiri krute. Điha, điha, mi idemo na daleke pute. Sedlo mi je od marame, uzde od kanapa, a … [više] about Điha, điha, četiri noge
Niko se, kanda, ne žuri više Da vida tvoja skrhana krila - Ni mača nema, ropstvo da zbriše - O zemljo draga! O zemljo … [više] about Domovini
Gledaj samo, gledaj samo je l to šećer, mamo? Nije šećer, čedo moje, to je hladno, ledeno je. Leden šećer! reče Lela. Pa to … [više] about Prvi sneg
Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom zemlju seče Kroz neravni Darijal. Po obali rosno cveće Čarolijski … [više] about Tamara
Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, ja vidim nebesku sliku. Sa … [više] about Anđeo tuge
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor