O, svenuće kratko milje – slađano,
I prestaće burno doba mlađano,
Kô zvuk pesme, što se hori veselo,
Ili cveće, što je davno uvelo.
Zašto strepiš, mila moja grlice,
I obaraš sjajne oči, zvezdice?
Što rumeniš – kad ti pesma lagana
Zažubori bajno ime – dragana!
Ah, pobedi srca tvoga strah i stid,
Veseliji, slobodniji uzmi vid:
Jer je ljubav tako slatka, plamena,
A mladost je vrlo kratka vremena.
I kad svene burno doba mlađano,
Tek sećanje zaostaje slađano,
Što nam budi hladne grudi veselo,
I žubori kao cveće uvelo…
Objavljeno: Novembar, 1881.