Šaren leptir širi krila
Kroz proletnji svet,
Pa ih svija zadovoljno
Sa cveta na cvet.
Kad pomamni orkan duše
I pomrači dan –
U bokoru rujnih ruža
On počiva san.
A kad sunce s nova sijne,
Zamiriše svet,
On spokojno opet leti
Sa cveta na cvet.
Što jatužim? Što javenem?
Što da plačem ja?
Kad mi srce tako lepo
Uživati zna!
Ja sam kao leptir mali,
Bašta mi je svet –
Pevajući kroz nju letim
Sa cveta na cvet!