I
Boginjo, koja si, ohola i preka
Sa jednog neznanog raskršća golema,
Prvi put izašla pred oči čoveka
Držeći dve dojke u rukama dvema –
I oglasila se kroz mrak prve zore
Krvožedni tvojim kikotom; dok vruća
Luč sunca spavaše u sutonu gore,
U naporu bolnom prvoga svanuća.
Tebe pogledaše oči sviju stvari;
Tvoj stav uze ljiljan u velikom vrtu;
Sunce da u tvojim kosama zažari;
Bledi mramor zahte tvoju čudnu crtu.
II
I sva tvojim glasom prozboriše vrela;
More uze sjajnu gipkost tvoje puti;
Tvoj pokret sva polja valovna i zrela;
I tvoj glas sva gnezda koja će se čuti.
Cveće uze boju tvojim otrovima;
I sjaj tvog osmeha uze blesak maja:
Tvoja je lepota u stvarima svima,
Tvoj kobni čar nema imena ni kraja.
Sve probudi šumomtvojih koračaj i,
I svemu si dala smisao i cenu;
Sva tajna zakona u tebi se taji,
Kao zlatni konci protekli kroz stenu.
III
Ti si luka gde se sviju sva jedra,
Put kud bespovratno pređe noga naša,
I sedam vlašića jednog jutra vedra,
Poslednja molitva i poslednja čaša.
Drug i neprijatelj, izdaja i vera,
Naš deo i kontrast; simvol svega bola,
I simvol svih sreća; zabluda i mera
Svih ponora srca i nereda spola.
I otrov i pričest u srcu i duhu,
Svud sebi dosledna, bez međe i stega:
Ideja u belom neporočnom ruhu,
Samobitni zakon dignut iznad svega.
IV
Ti si princip koji i ruši i gradi,
Duh božji u svakoj i struni i crti;
I vetar što huči na obali gladi,
I njiva što plodi u predelu smrti.
Neprekidni izvor ponosa i stida,
I večno bespuće kud se zakorača;
Ti si očarano oko svega vida,
I venac masline i držalje mača.
Prva reč je tvoja ključ i tajna
Sveg bola na zemlji; u tvoj vrč se saspu
Sve krvi i suze; pustinjo beskrajna,
Sunca očajanja gde granu i zaspu.
Zbirka: Pesme ljubavi i smrti