Opet sam te sreo tamnu, punu sete –
Braniš nevidljivoj suzi da poteče;
Ko sen beznadežni, tako, jadno dete,
Ti beše pored nas celo jedno veče,
Sve beše odavna nestalo međ nami,
I ljubav, i mržnja. A naše dve strane
Duše osećahu, ipak, ko u tami:
Kipe dve-tri suze još neisplakane.
I negdašnjeg srca, nikad nerečena,
Pritajena, tamna, reč htede poteći…
A kad pođe kao beznadežna sena –
Nikad možda nismo bili bliže sreći.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć