srpska poezija
Opet sam te sreo tamnu, punu sete –
Braniš nevidljivoj suzi da poteče;
Ko sen beznadežni, tako, jadno dete,
Ti beše pored nas celo jedno veče,
Sve beše odavna nestalo međ nami,
I ljubav, i mržnja. A naše dve strane
Duše osećahu, ipak, ko u tami:
Kipe dve-tri suze još neisplakane.
I negdašnjeg srca, nikad nerečena,
Pritajena, tamna, reč htede poteći…
A kad pođe kao beznadežna sena –
Nikad možda nismo bili bliže sreći.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U daljini gube se … [više] about Zimsko jutro
Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na … [više] about Moj otac
Poznavô sam stihotvorca u sećanju mom dalekom, I ta bedna amfibija volela se s praljom nekom. S njom je suvi hlebac jeo, a … [više] about Realista
Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni … [više] about Proljetnja noć
Nebesa behu mutna i razdrta, studen u nemoj sobnoj polutami; I dopiraše iz samotnog vrta muzika kiše. Mi smo bili … [više] about Jedne večeri u suton
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor