Primite me tamo na ubogu lađu,
I neznana stranca nazovite drugom.
Na pučini sinjoj kad vas muke snađu,
I kad munje planu potamnelim krugom,
Ja ću da se patim i da s vama stradam,
I da kušam borbu sa morem i nebom;
Hoću da se s vama i molim i nadam,
Hoću da se s vama istim hranim hljebom.
I u mutne noći, kada bura reže,
Kada nimfe ćute u morskome bilju,
Ja ću s vama vući vaše teške mreže,
Da, prekaljen tako naporom i radom,
Jednom gordo pođem, s novom vatrom mladom,
Kroz maglu zlih dana svom zavjetnom cilju.
Ostavite odgovor