Ja sam putnik sa Vardara,
Gde je Srpstvo bez slobode;
Al’ sam čuo tužan žubor
I Miljacke, bistre vode.
Video sam reke obe,
Moj Srbine, sužnji robe!
Ne hore se pesme tamo
Sa laganih tamburica,
Sumorne su pesme njine
I sumorna njina lica,
Al’ im jezik slatko zvoni.
Kojim zbore milioni.
Oni štuju običaje.
Ali prošlost više svega,
A uz gusle proslavljaju
Obilića, Skenderbega
I Kosovo Polje ravno,
Gde nam pade carstvo slavno.
Nadaju se i čekaju
Na minulu slavu staru,
Da zavrišti srpski konjic
Na Miljackoj i Vardaru –
Nadaju se, srpski sine:
Ne prevari nade njine!