srpska poezija
Leži reka rasuta u mraku,
mrtva, bela. Ne čujem da prska
ni talasić između gustih trska,
ni ptić rečni gdegod u vrbaku.
Samo drhte u providnoj tmini
dve-tri zvezde bele u dnu svoda;
I diže se iznad nemih voda
crn siluet šume u visini.
Dok blisnuše nebesa u času,
i šum čudan prođe po samoći,
miris lipa dolinom se rasu:
Jedna duša minu posred noći…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
U hladu žalosnih vrba, gde vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule … [više] about Nioba
Krilata božice moja, hajdemo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima: Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo … [više] about Korintska Hetera
Ko jesenja šuma tako umiraše Ceo jedan život tiho i nečujno. I još noseć srce i željno i bujno, Mi smo osećali zadnje dane … [više] about Suza
Kada je poznah, nebo beše mutno, vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, i sve očajno žurilo za … [više] about Poznanstvo
Zimi, tisuć šest sto... (sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju … [više] about Dubrovački poklisar
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor